I GOVOR MOZE DA OTKRIJE UBICU

I govor otkriva ubice
Z. USKOKOVIć, 31. mart 2007

JEDNA Engleskinja prijavila je policiji da su joj deca kidnapovana. Cela nacija se "podigla na noge". Danonoćno se tragalo za otmičarima. Očajni roditelji, u jednom momentu, obratili su se kidnaperima posredstvom Televizije. Uskoro je zazvonio telefon na stolu policijskog inspektora. Glas s druge strane žice nije slutio na dobro: "Deca su mrtva. Majka to zna. Povezana je sa zločinom".
Bile su to reči forenzičkog lingviste. Slučaj je ubrzo rešen, prikupljeni su i materijalni dokazi. Monstrum-majka našla se iza rešetaka. Kako je sudski veštak i lingvista znao ko je ubica? Analizom reči, koje je majka izgovorila. O deci je pričala upotrebljavajući prošlo vreme. Ta činjenica, ali i lingvistička analiza celog njenog govora usmerila je policiju na pravi trag.

FORENZIČKA lingvistika u rešavanju kriminalističkih slučajeva u svetu se koristi poslednjih dvadesetak godina. Ova metoda nezaobilazna je u radu policija Velike Britanije, Amerike, Nemačke, Holandije, Belgije... U Srbiji, bar do sada, niko se time nije bavio.
Lidija Nikolić, postdiplomac i asistent na novopazarskom Internacionalniom univerzitetu, odeljenja u Pančevu, inicijator je osnivanja forenzičke lingvistike u našoj zemlji.
Na njen poziv, u našu zemlju sledeće nedelje stiže i Džon Olson, direktor Instituta za forenzičku lingvistiku u Velikoj Britaniji i vodeći svetski ekspert u ovoj oblasti. Ovaj međunarodno priznati stručnjak i veštak će Lidiji Nikolić biti i počasni mentor na njenim postiplomskim studijama.

- BAŠ kao što balistički ekspert, posmatranjem i poređenjem obrazaca na metama i projektilima, može da utvrdi koji tip pištolja je upotrebljen, a etnomolog da ustanovi vreme smrti na osnovu posmatranja vremenskog ili životnog ciklusa insekata, tako i lingvista traga za jezičkim obrascima i nedoslednostima u tim obrascima da utvrdi ko je napisao tekst, čiji je glas na traci, značenje izgovorene reči - kaže za "Novosti" Lidija Nikolić.

NAŠA sagovornica dodaje da se forenzičkom lingvistikom mogu da rasvetle razne kriminale radnje. Ona metoda može da ponudi odgovor na pitanje šta je govornik nameravao da kaže, da li određeni tekst sadrži pretnju, da li je priznanje iznuđeno ili falsifikovano, da li osoba laže ili govori istinu...
- Da bi rešio sve ove probleme, lingvista koristi odgovarajući alat koji podrazumeva poznavanje strukture glasovnog sisitema jezika: kako se grade reči, kako se kombinuju reči i rečenice, koja sve značenja imaju reči, fraze i rečenice - dodaje Lidija Nikolić. - Neki reči imaju i odeđeno značenje sa stanovišta komunikacijskih namera onog ko ih izgovara. Sve to lingvista istražuje.

FORENZIČKA lingvistika najveću primenu, bar zasada, ima u pretkrivičnom postupku. Ona posebno dobija na značaju u savremenom svetu, gde se poruke i pisma ne pišu rukom, već elektronski. Analiziraju se i SMS poruke, pretnje koje se šalju imejlovima, ucene, zahtevi za otkup, zastrašivanja svedoka, iznuđivanje...
Džon Olson održaće predavanje na naučnom skupu "Forenzička lingvistika u Srbiji" 4. aprila u prostorijama Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. U svojoj knjizi iz ove oblasti,"Forenzika", pored ostalih primera, analizirao je i policijsko priznanje izvesnog Nikole sa ovih prostora, koji je bio vozač kamiona kojim su sa Kosmeta prevezeni leševi. Analizirana su i priznanja čuvenih "veštica iz Salema" iz 1692. godine.



KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI

1. PRIMER
MUŠKARAC je osuđen za neko krivično delo. Presuda je delom zasnovana i na priznanju koje je dao u policiji. Ulažući žalbu, osuđenik tvrdi da mu je priznanje iznuđeno. Angažuje se forenzički lingvista, koji treba da utvrdi istinu?
- U takvoj situaciji lingvista analizira tekst i proverava da li u njemu ima znakova policijskih izraza, da li je tekst nastao diktiranjem, da li osuđenik upotrebljava određene reči, karakteristične za njega - objašnjava naša sagovornica. - Lingvista mora da bude veoma oprezan pre nego što donese svoj sud o bilo kom slučaju.

2. PRIMER
Oproštajno pismo je pronađeno pored tela. Čini se da je reč o samoubistvu. Ali, kako možemo znati da li je pismo pravo, da li je osoba bila naterana da ga napiše, a potom ubijena, ili je zaista digla ruku na sebe?

- Lingvista u ovoj situaciji mora da poredi tekst sa drugim, nespornim, oproštajnim pismima, ali i sa pismima osumnjičenih: poput muža, žene, rođaka ili nekog drugog kome ide u prilog smrt žrtve - navodi Lidija Nikolić. - Tek tada se utvrđuje ko je pravi autor poruke.

3. PRIMER
Žena tvrdi da je nasilno odvedena u neku prostoriju, recimo u neki ugostiteljski lokal i da je tamo silovana. Kako može forenzička lingvistika da potvrdi da li je to istina ?

- Zahteva se da žena napiše ceo događaj kako ga se ona seća, od trenutka kada je ustala tog kritičnog dana, pa do narednog jutra - objašnjava naša sagovornica. - Lingvista kasnije to analizira i upoređuje s upotrebom jezika u drugim slučajevima seksualnog napada. Traže se i znakovi izbegavanja, okolišenja, previše ili premalo detalja... Potom se daje ocena da li je bilo napada ili nije. Sve u svemu, radi se detaljno i veoma precizno.


OSNIVANjE KATEDRE


NA mnogim univerzitetima u svetu u toku je osnivanje katedri za forenzičku lingvistiku. Reč je o novoj naučnoj disciplini na osnovnim i postiplomskim studijama.
- Lingivsti treba da izađu iz svojih kabineta i da na terenu, u praksi rešavaju probleme sa kojima se suočavaju obični ljudi kojima se sve češće poturaju na potpis razni ugovori - navodi naša sagovornica. - Za mnogo toga što je napisano, običnim ljudima je takav jezik nerazumljiv.

preuzeto sa www.novosti.co.yu

hmm, lingvistika je zanimljiva