FORENZIČKA HOLOGRAFIJA

HOLOGRAM

Ivan Razumenić Sunday 31 December 2006


Istorija holografije seže od 1947. godine kada je britanski fizičar Dennis Gabor, rodom Mađar, razvio teoriju o holografiji dok je radio na poboljšanju elektronskog mikroskopa. Dr. Gabor je izveo izraz hologram iz grčkih reči holos - ceo; potpun, i gramma - poruka, što bi u prevodu značilo "cela poruka".

Hologram je slika koja se dobija kada se na posebnom snimku registruju amplituda, faza i frekvencija talasa (svetlosnog).
Holografija predstavlja metod dobijanja prostornog lika predmeta.
Jednostavno objašnjeno, holografija je 3-D tehnika slikanja koja koristi laserske zrake za zapis svetlosnih talasa reflektovanih od objekta na emulziju filma.


Source: Wikipedia

Hologram u MIT muzeju

Najuobičajeni i široko rasprostranjen način prikazivanja stvarnosti slikom jeste fotografija. Fotografija je, u osnovi, zapisivanje različitih intenziteta svetla reflektovanih od objekta pomoću sočiva na film. No, informacija o dimenzijama objekta se ne nalazi samo u intenzitetu (amplitudi) svetla, već i u fazi talasa svetlosti.


Credits: Denis Gabor official site

Denis Gabor

Velika razlika između holografije i fotografije je u informaciji koja je zapisana. To je razlika zbog koje su fotografije dvodimenzionalne slike dok su hologrami trodimenzionalne slike. Fotografije sadrze samo jednu tačku pogleda na objekat, a našem oku je potrebno najmanje dve tačke pogleda na objekat da bi videli dubinu (treću dimenziju).

Pogled koji koristi dve tačke pogleda na objekat naziva se stereoskopski pogled. Svako oko dobija malo drugaciju tačku pogleda na predmet gledanja, naš mozak iskombinuje te dve slike tj. Usaglasi ih, i mi percepiramo dubinu. Možemo zavarati naše oči da gledaju fotografije u tri dimenzije slikajući objekat iz dva neznatno različita pogleda, omogućavajući svakom oku da vidi samo jednu sliku. To možemo učiniti stereoskopom (za slike) ili polarizovanim naočarama (za pokretne slike).

Holografija je jedini vizuelni proces zapisivanja i reprodukcije koji može zapisati naš trodimenzionalni svet na dvodimenzionalnim medijima.
Dakle, hologramom možemo videti dubinu, veličinu, oblik, teksturu, kao i relativnu poziciju objekata koji se nalaze u prostoru na slici.

POGLEDAJ LINK:
http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/optmod/holog.html#c3